Želim, želim, želim!

Želim te... tako jako, tako snažno... svakim delom svog bića.
Želim te kako se samo nedosanjani san želeti može. 
 
Želim, želim, želim!
Mogu da zamislim tvoje poljupce... tvoj vreo dah na mom vratu...
Želim da prestanem da zamišljam i zaista osetim tvoje ruke obavijene oko mene, da pod prstima osetim tvoju kožu, i klizim po njoj vrhovima prstiju... Da poljupcima pratim liniju koju moji prsti prave, i moji nokti ostavljaju... Želim da te dodirujem, da ti čupkam kosu... grickam usnu... 
 
Želim... da se ne probudim iz tog sna...  

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Korak napred, nazad dva...

Tu si... skrećemo pogled, nezgrapno se smeškamo u prolazu... i iako bih te zagrlila, tako jako i strastveno pritisnula svoje usne na tvoje - ne smem ni da te pogledam sa svom čežnjom koja se taložila u meni u ovih 10 dana...

A tebi se taložio posao... i verovatno se tek s vremena na vreme setiš da postojim...

Ta glupa ljuska u kojoj se oboje skrivamo ponovo je tu... ne želim je! Želim da... ma, koga je zaista briga šta ja želim... U ovom svetu gde čuda su retka, gde smo svi učaureni, bez tendencije da izađemo iz sigurnih okvira i upustimo se u nešto divlje, neobuzdano, u nešto potpuno ludo, ali i ispunjujuće... koga je tačno briga šta ja želim...? 

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Baš jako. Više od očekivanog...

Nedostaješ sunshine... Danas posebno...

Nema previše posla, imam vremena da kucnem po koju reč... a nijedna nije tako slatka kao ona koju "prozborim" sa tobom... nijedna srcu nije tako draga. Eh, kako mi samo fališ...

Pitam se misliš li na mene, na naša dvosmislena zezanja i nimalo suptilno uvijene komplimente... Nedostajem li ti?

Ja radim sve po planu... kuća, pas, vežbe, priprema za novi dan... i u svakom novom danu - nedostaješ. 

Baš jako. Više od očekivanog...

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Plan za preživljavanje...

Dosadna sam i sama sebi. Dođavola. Kako sam uspela za tako kratko vreme da se vežem za tebe? Kako?
 
Znam da misliš na mene... Osetim to svakim delom svog bića. Znam da pokušavaš da se makneš iz ovog vrzinog kola koje smo napravili. Da mogu, pobegla bih i ja. Sa tobom naravno :) 
Da, znam... toliko je toga što predstavlja prepreku. I ZNAM da pravim sr*nja! Da treba da iskuliram... samo kako?
Kako kad te sa svakim udahom želim sve više?
Čak imam i plan za preživljavanje dok te nema...  
Posao, pas, ubistveno vežbanje... i psihička priprema za još jedan dan... svaki dan...
da budem predivna kad se vratiš... kad me pogledaš onim svojim okama u kojim bih se utopila...  
 
...da onog momenta kad počneš da kuckaš, možeš sa pravom reći: "Ma zar nisi ti jedna predivna, predivna dama... popravi mi dan samo pogled na tebe..." :)

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Apstraktna jednačina...

Kiša ne prestaje... kao ni ovaj osećaj u grudima...

Jutros sam te gledala, sanjarila dok stajao si tako blizu, a tako daleko.. Zamišljala tvoje usne na svojima, tvoje ruke kako me greju i prolaze kroz moju kosu... i moje, kako te gnjave...

Gnjavi mi se sa tobom sunshine... Gnjavi mi se... Kad bi samo odjednom, makar na tren, vreme stalo... i ja uspela bez ičijeg znanja da te čupnem za tu tvoju kovrdžavu kosu, da ti se nasmejem blizu, još bliže... i onda makar ovlaš da ti dokanem usne... gricnem ih... te tvoje pune usne... tako blizu i tako daleko u isto vreme... 

 

Danas te njakam za malo pažnje, malo dodatne ljubavi jer ideš na odmor... sa :njom:... da joj se posvetiš, da je maziš i paziš, da joj nadoknadiš sve te grešne misli upućene meni...  

Kažeš, "malo ljubavi i pažnje, count x"... i povećavamo taj famozni x kao školarci... viša matematika, ona apstraktna... suvoparna... čista teorija, i ništa praksa...

 

A toliko te želim... i znam, ni tebi nije svejedno...  

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Samo naglas razmišljam...

 

Ne znam šta želim... sređen život, i sve što imam, bez njega... ili dodir tih usana tako zabranjenih, a tako slatkih, koje me mame? Zašto bar ni na trenutak ne mogu da imam SVE, pa nek ide dođavola i on i sva ta čežnja koja me izjeda, nek se vratim svom normalnom, tako dosadnom životu u kojem sam se učaurila...

"Pazi šta želiš maco", kao da čujem... Da, šta ako se ostvari...? Šta ako posle dodira tih usana budem želela još i još, šta ako...? Šta ako ova moja ustreptala duša nastavi da hrani ove leptiriće u mom stomaku, ako ne budem ni htela ni mogla da pustim tek tako, bez obzira na :nju: i :njega:?

Zar mora biti sve tako komplikovano? Ha, ne mora! Ja sam komplikovana... znam...  

Kiša ne staje... i dok gledam je kako pada, još više želim da imam moje sunce... Možda u ovih 10 dana koliko sam sigurna da ga neću videti ni na tren, samo možda, uspem da izbacim lude misli iz glave, taj osmeh koji me mami... 

Eh, nedostajaće mi ta sitna čarkanja preko Skype-a... i jedno sunce... ma kakav da je napolju dan... već znam. 

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

... suština ...

...još jedna od onih ranjivih, 
emotivno i nezrelih i prezrelih, romantika koji uvek više daju
nego što primaju, više vole nego što to drugi zaslužuju, previše
veruju u ovom svetu gde verovati treba - ni svakome, ni nikome...

Bombastičan nick koji uglavnom koristi, daje joj sigurnost u svetu
gde se svaka ranjivost najsurovije kažnjava.
Na internetu, ona je sve ono što želi biti.

U stvarnom životu, ona je obična devojka koju ćes sresti na ulici,
dati joj svoj najlepši osmeh jer će te privući njen naizgled siguran
stav, osmeh na licu, i razbarušena kosa, a onda je zaboraviti... jer
zaista nije nista posebno dok ne upoznaš njenu suštinu. Njeno biće. 
Duboko se zagledaš u njene oči, i dozvoliš da te proguta njihova dubina.

Ovde, ona je sve sto jeste. Uvek i svuda.
Na netu, na ulici, faxu, omiljenom kaficu... 
OVO je ona. Njena životna priča.

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)