Ponedeljak, Maj 26, 2014
Korak napred, nazad dva...
Tu si... skrećemo pogled, nezgrapno se smeškamo u prolazu... i iako bih te zagrlila, tako jako i strastveno pritisnula svoje usne na tvoje - ne smem ni da te pogledam sa svom čežnjom koja se taložila u meni u ovih 10 dana...
A tebi se taložio posao... i verovatno se tek s vremena na vreme setiš da postojim...
Ta glupa ljuska u kojoj se oboje skrivamo ponovo je tu... ne želim je! Želim da... ma, koga je zaista briga šta ja želim... U ovom svetu gde čuda su retka, gde smo svi učaureni, bez tendencije da izađemo iz sigurnih okvira i upustimo se u nešto divlje, neobuzdano, u nešto potpuno ludo, ali i ispunjujuće... koga je tačno briga šta ja želim...?