D-moll.

Noć. Ni toplo, ni hladno. Idealno za šetnju u paru. Idealno za držanje za ruke, zagrljaj, poljubac na svakom koraku.
Otkad se samo nisam ljubila onako divlje, strastveno... Otkad nisam grickala tuđu usnu, zaplela prste u tuđu kosu... Otkad nisam zadrhtala zbog tuđeg dodira...

Udata. Kao da sam osuđena... Godinama zatvorena u sebe, nesposobna da odem. Nesposobna da ostanem. I sad, sa leptirićima u stomaku zbog tuđeg muškarca. Dođavola.


Posmatram ga. Ponovo je u svom svetu, i ponovo vrti staru izlizanu priču kako me voli dovoljno da ne treba to ni da pokazuje. Da to izbija iz njega. Posmatram ga. Zuri u TV, bez da me je pitao kako mi je prošao dan, kako mi je na novom poslu... Kako se osećam jer je još jedna bliska osoba trudna, a mi ne možemo da imamo decu... Cimeri. 

A htela sam sve sa njim...

I onda neizbežno pitanje... Šta me to još drži?

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

"51 nijansa sive"

Ha!

Moje sunce je tu, tu, tu *smajli koji radosno skakuće okolo* 

Ma samo smešak, samo virtuelni cvetić... i  malo, malo, malo onog našeg prepucavanja, i svet je lep... i pun meda, zeka, duga... 

 

Zaljubila sam se do ušiju mali... Znam da je nemoguće, neizvodljivo i nefer prema ostatku sveta, ali jesam. I sa svakim  trenutkom koji provedemo zajedno... leptirići u mom stomaku se množe. Divljaju. Pokušavaju da iskoče iz moje kože i celom svetu kažu kako se osećam. I jako, jako, jako teško ih kontrolišem... a moram.

 

Ipak, kad god si mi blizu i posmatram te usne na par centimetara od mojih... oh dođavola, tako bih se ljubila sa tobom, naježim se pri samoj pomisli na dodir tvojih usana, jezik koji lagano klizi po mojima...

 

Baš dođavola.

Počeću da pišem "51 nijansu sive" kako sam počela... 

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

... trag u beskraju ...

Tu sam... Samo da ti kažem da mi nedostaješ i da sve će biti u redu...

Da prošapćem to u beskraj interneta, kad ne mogu da ti kažem lično.

I da te zagrlim... Bože, kako samo želim da te zagrlim...

...kao da će to oterati sve brige i loše stvari koje te okružuju...

 

Nadam se da te dobro čuva. Da te mazi i pazi. Da te grli jako, najjače i da se osećaš sigurno u njenom zagrljaju kad već nemam priliku da ti ponudim moj...

Bolje bi joj bilo!

 

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Tu sam!

Želim da mogu da te zagrlim... da sklonim tugu iz tih tvojih predivnih plavih očiju... želim da sam tu, kraj tebe... da znaš da sam tu... Šta god zatreba... 

 A nisam...

 Stojim sa  strane dok ti :ona: šapuće da sve će biti u redu. Stojim van vidokruga i čekam da dođe trenutak kada ću ja moći da te stisnem za ruku... Da ćutim kraj tebe, i da ti nemo kažem da sam tu, svakog trenutka... i kad me vidiš, i kad me ne vidiš... želim da znaš, želim da osetiš... Tu sam. 

 

I svaki dan, sat, svaki minut i sekund... Tu sam.

U podne, u ponoć.

Kad god ti bilo šta zatreba.

(hug) 

 

 

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (1) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

I tako dan po dan...

Vreme leti. Vreme prolazi. Možda ne primećujemo to svakodnevno, ali kad se osvrnemo oko sebe... Da, da smo nekad ranije počeli, do sad bi možda sve bilo drugačije... 

 Danas je moja godišnjica sa :njim:

Sa jedne strane, :on: mi prija. Osećam se sigurno, učaureno. Sa druge strane, osećam kako mi život klizi kroz prste. Da li sam mogla više? Jače? Dalje?

Sumnjam da će između mene i tebe ikad išta biti. Ali to ne znači da ću da prestanem da sanjarim. Daješ mi snagu. Samopouzdanje. Onaj seHi osećaj. Jer ti si taj koji primećuje sve te sitnice na meni - moju novu šnalicu, boju kose, ruž na usnama. :On:? :On: to uzima zdravo za gotovo, a nekad je znao da mi uz osmeh udeli kompliment. Zaboravio je. Sad sam već predugo njegova... 

A ne zna da jedne plave oči stavljaju osmeh na moje lice... Tuđe oči.  One koje nismo planirali da budu u našim životima, a ipak jesu.

Kako je to strašno, zar ne?

A toliko puta sam mu rekla - čuvaj me... Potrebno mi je da me čuvaš. Maziš, paziš i voliš. Potrebno mi je da znam da smo više od cimera... A :on: je klimao glavom, grlio me, vadio se na posao, i puštao da se udaljavam korak po korak...

 

Na današnji dan - da li sam sretna ili tužna pitam se... 

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)

Možda se čudo dosađuje...

Preduga nedelja... nedelja u kojoj se čudo dosađivalo, ali i nedelja u kojoj se sve vratilo na staro... možda čak i korak nazad... 

Ipak, sad znam da prepoznam dodir tvojih usana na svom obrazu, miris tvoje kože, i kako se osećam kada se tvoje ruka obaviju oko mene... i na trenutak, i na više od trenutka... 

Lagala sam kad sam rekla da su mi sitnice dovoljne... Želim te svakom porom svoga tela koje uhvati nemir kad god se nađe pored tebe... Želim da u tom zagrljaju ostanem zauvek, i da taj trenutak tvojih usana na mojoj koži traje večno...

 A ti si se uspaničio... Bože, kao da sam videla da se to sprema kad si pustio sve kočnice pred vikend i zagrlio me u trenutku kada je bilo ko mogao da nas vidi... a previše je ljudi oko nas koji znaju kakve živote vodimo...  

I eto, sad mi ostaje samo da čekam i dočekam, ili da pustim sve... Šta je pametno - ne zna. Razum i srce se žestoko bore svake sekunde. Leptirići u mom stomaku, pretvorili su se već u galebove... A ti si, iz potpune slobode ophođenja, prešao u kočenje. Jer postajemo sve, samo ne kolege na neutralnom terenu. Ma koliko da se pravimo da to nije istina.... 

Autor kittykat ( Ah Ti... ) :: Komentari (0) :: Permalink :: Trekbekovi (0)